Трагом истраживања компаније „Мастеркард“ из 2017. године дошло се до податка да 97 одсто испитаника у Србији свакодневно претражује интернет, 92 одсто шаље имејлове, 88 одсто користи друштвене мреже, 87 одсто четује, а 81 одсто проверава временску прогнозу.
Конкретније, „Фејсбук“, „Инстаграм“, „Вотсап“, „Вајбер“, онлајн игрице и коцкање, паметни телефони и интернет забава просечном становнику Србије одузимају око пет сати дневно, а младима и више.
Почетак живота млађих генерација више се не одређује само временом „пре“ и „после“ Христа, већ и временом „пре“ и „после“ Гугла. У ери дигиталних технологија све је више оних који прелазе границу умереног коришћења интернета и проводе сате на глобалној мрежи, запостављајући стварни живот.
– Многи не препознају своју приврженост виртуелном свету као зависност, али има и оних који се плаше да нам се јаве, мислећи да ће бити стигматизовани као зависници – каже прим. др Мира Ковачевић, председница Републичке стручне комисије за превенцију и контролу болести зависности Министарства здравља.
Ово је важно упозорење и за нашу ИНТЕРНЕТ ЗАЈЕДНИЦУ!
Како препознати проблематично коришћење интернета?
Код алкохолизма постоје тест-питања која могу помоћи у препознавању проблема. Слична питања могу се поставити и када је реч о прекомерном коришћењу интернета, игрица и друштвених мрежа.
Запитајте се:
- Да ли је коришћење интернета прва ствар о којој размишљате ујутру?
- Да ли сте и сами помислили да би требало да смањите време проведено на интернету?
- Да ли због тога запостављате друге важне ствари у животу, као што су учење, кућне обавезе, посао и дружење?
- Да ли су вам други скренули пажњу да претерујете?
- Да ли вам смета када вас други упозоре на то?
Многа деца која су жртве вршњачког насиља „спас“ траже на интернету. У игрицама доминира њихов витешки, снажан и храбар алтер его. Таквој деци поручујем да је победа над проблемима увек слађа у стварном свету, јер када се пробудите из виртуелног, проблеми вас и даље чекају нерешени. Ако је детету проблем претежак, не треба да се стиди да га подели са одраслима.
Откако се подмладак „преселио“ на Инстаграм, старији су остали „приковани“ за Фејсбук, понекад запостављајући због њега пословне и кућне обавезе. У појединим случајевима, ова опчињеност може постати озбиљан проблем.
– Друштво је погођено епидемијом коришћења паметних телефона, таблета и интернета уопште. Људи се све чешће коцкају онлајн јер им је то комфорније. Нико их не види, не полажу никоме рачуне и не морају да излазе из куће. На друштвеним мрежама могу да буду оно што би желели да буду у стварном свету.
Комуникација је лакша када се дописујете него када са неким разговарате уживо, јер не морате да га гледате у очи нити да се суочавате са његовим непосредним реакцијама – каже прим. др Мира Ковачевић.
Људи су данас све усамљенији, а кроз виртуелну комуникацију стичу илузију да се друже.
– Живимо у веку зависности, када је уобичајен призор да и стари и млади на улици, док чекају превоз или се возе, у кафићу, за породичним ручком или у кревету, држе паметне телефоне.
Уједно, ово је век нарцизма и егоцентризма, у ком смо превише посвећени спољашњем изгледу. Друштвене мреже су препуне селфи фотографија. Девојчице, девојке и жене истичу усне, док дечаци и мушкарци показују своје бицепсе из теретане.
Док одрасли сами бирају бекство у виртуелни свет, код деце оно може бити много погубније и оставити озбиљније последице. Зато родитељи морају да знају чиме се њихова деца баве и шта их чини срећнима. Важно је да уоче ако деца почну да занемарују друге сфере живота и да потраже помоћ ако уобичајене родитељске мере не дају резултате.
Са критикама и забранама треба бити опрезан ако дете пружа снажан отпор, јер претерана строгост може довести до тога да оно почне да прикрива своје активности.
– Када родитељи код деце или један партнер код другог примете прве знаке зависности од нових технологија, помоћ треба потражити што пре, јер ће се тако проблем лакше решити – поручује др Ковачевић.
Извор: Вечерње новости, 14. јануар 2018. године.
