„Отворена наука” за научну заједницу у Србији

Како до отвореног и доступног знања уз употребу информационо-комуникационих алата, путем повезивања и медија ‒ разматрало се на радионици „Фокус на отвореној науци", коју је  организовала наш партнер Универзитетска библиотека „Светозар Марковић" са партнерским институцијама из Европске уније.

Отворена наука је изазов, али даје много могућности научним заједницама, институцијама и појединцима. 

„Потребни су одређени капацитети, наравно, и многи предуслови да би се искористиле предности. У Србији неки од њих већ постоје ‒ од овог лета имамо националну платформу отворене науке, политике појединих институција везане су за сегменте отворене науке. На пример, докторанди Универзитета у Београду од 2012. године имају обавезу да своје дисертације ставе у отворени приступ, на Централни портал за електронске докторске тезе (dart-europe.eu)", рекао је др Адам Софронијевић, заменик директора Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић" и руководиолац научно-образовног сектора Интернет клуба. . Осим тога, готово сви научни чланци у Србији су у отвореном приступу од јула ове године, када је усвојена Национална платформа за отворену науку.

„Суштина одржавања оваквих радионица широм Европе је да ширимо свест о добробитима отворене науке и о томе да би сви универзитети требало да промене начин на који објављују и вреднују објављене радове. За то је потребно време... Желимо данас да објаснимо колегама у Србији шта би могли да добију уколико би направили ове заиста радикалне промене", сматра др Пол Ерис, извршни директор часописа Универзитетског колеџа у Лондону (UCL Press). 

На скупу „Фокус на отворену науку" чула су се искуства Велике Британије, Шпаније, Грчке, Словеније. Показало се да су се научне заједнице ових земаља сусретале с веома сличним проблемима.