ПРИСУСТВО УСТАНОВА КУЛТУРЕ СРБИЈЕ НА ИНТЕРНЕТУ
Пред 78 акредитованих послениика културе из целе Србије, рад је обележило информисање Интернет заједнице о битним аспектима коришћења националних Интернет домена у култури. То су врло занимљиво, и на тренутке атрактивно, учинили Војислав Родић, председник УО РНИДС, Светлана Јовановић, виши саветник у Кабинету председника Владе, Јединица за имплементацију стратешких пројеката, Мирко С. Марковић, председник УО ИНтернет клуба Србије , Предраг Милићевић, руководилац Сектора маркетинга и комуникација РНИДС.
По окончању двеју сесија наметнуо се закључак да - Јавне установе културе морају да комуницирају са грађанима путем званичне електронске поште и веб презентације чији су стандарди законски дефинисани.
Током рада је истракнут значај националног домена у промоцији дигитализоване грађе и процеса дигитализације културног наслеђа. Дат је пресек стања наступа на Интернету установа културе Србије 2017. као и улога адресе електронске поште интернет субјеката. Такође, престављене су и могућности системског коришћења националних домена и поддомена у интернет наступу и е-комуникацији установа културе Србије
Круна свега је било прво јавно упознавање са скором стандардизација присуства државних институција на Интернету.
Пре скоро двадесет година библиотеке су биле пионири међу установама културе када је реч о присутности на интернету. Ово је дуготрајан процес који до данас није на задовољавајућем нивоу али ће нови правилници постављајући правила допринети стандардизацији. Закони као што је Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, Закон о јавним набавкама, допринели су томе да институције почну да отварају вебсајтове како би испунили обавезе. Али, важно је да вебсајт буде адекватно уређен, са свим потребним садржајем и на добром домену.
„Профили на друштвеним мрежама не могу адекватно представљати институције, оне не могу понудити адекватан садржај на тај начин. Важно је да свака од њих има званичан сајт регистрован на домаћем .срб или .рс домену. Једно од највећих достигнућа интернет заједнице је .срб домен“, рекао је Мирко Марковић, консултант за умрежавање у култури.
Ипак, многе установе културе у Србији немају релевантну видљивост. У званичној комуникацији поједине од њих користе неприлагођене налоге за мејлове и интернет домене, закључак је овог скупа. Зато нови Закон о електронској управи, између осталог, предвиђа обавезу установа културе да пређу на национални домен и електронске адресе повезане са њим.
„У октобру очекујемо доношење подзаконског акта који ће одредити како веб презентација треба да изгледа. Званичан домен за установе културе биће култура.рс и биће доступан за бесплатно коришћење. Најављена је апликација за регистрацију домена које ће Министарство културе понудити установама културе. Такође, сви службеници у званичној комуникацији морају имати свој домен“, рекла је Светлана Јовановићвиши саветник у Кабинету председника Владе.
